09.03.2026
IV руски конгрес медицинске микробиологије и инфектологије у Москви
У Москви је од 26. до 28. фебруара одржан IV руски конгрес медицинске микробиологије и инфектологије који је окупио више од 2000 стручњака из Руске Федерације и 18 земаља света који су дискутовали актуелне проблеме борбе са патогенима, као и дијагностике и лечења, превенције и профилаксе инфективних болести које представљају један од највећих медицинских, економских и безбедносних изазова данашњице.
Примена нових знања у области молекуларне биологије, генетичког инжењеринга, биотехнологије, као и сазнања из домена примене дигиталних технологија и вештачке интелигенције може представљати важан допринос у овој области, баш као и мултидисциплинарни приступ и међународна научна и стручна сарадња.
Медицински факултет ВМА и нашу земљу на овом важном скупу представља академик проф. др Елизабета Ристановић, начелница Одељења за микробску генетику и имунологију ВМА, редовни професор МФ ВМА. Она је у поздравној речи, у својству јединог иностраног члана научног одбора који је окупио водеће руске академике и професоре који се баве микробиологијом, молекуларном биологијом, епидемиологијом, инфектологијом, истакла да се нада и верује да ће у будућности српско-руска научна сарадња, упркос бројним изазовима, бити све снажнија у различитим областима, укључујући и борбу са инфективним болестима који представљају заједничког непријатеља човечанства.
Размена знања, искустава и заједнички рад уз примену нових технологија у служби људског добра су сигуран корак у добром смеру – истакла је она.
Примена нових знања у области молекуларне биологије, генетичког инжењеринга, биотехнологије, као и сазнања из домена примене дигиталних технологија и вештачке интелигенције може представљати важан допринос у овој области, баш као и мултидисциплинарни приступ и међународна научна и стручна сарадња.
Медицински факултет ВМА и нашу земљу на овом важном скупу представља академик проф. др Елизабета Ристановић, начелница Одељења за микробску генетику и имунологију ВМА, редовни професор МФ ВМА. Она је у поздравној речи, у својству јединог иностраног члана научног одбора који је окупио водеће руске академике и професоре који се баве микробиологијом, молекуларном биологијом, епидемиологијом, инфектологијом, истакла да се нада и верује да ће у будућности српско-руска научна сарадња, упркос бројним изазовима, бити све снажнија у различитим областима, укључујући и борбу са инфективним болестима који представљају заједничког непријатеља човечанства.
Размена знања, искустава и заједнички рад уз примену нових технологија у служби људског добра су сигуран корак у добром смеру – истакла је она.
Професорка Ристановић била је члан Президијума пленарне секције и уз академика Гинцбурга одржала једно од првих предавања на скупу које је било посвећено дијагностичким дилемама везаним за крпељски преносиве болести и изазове коинфекција. С обзиром да лајм борелиоза, рикециоза, анаплазмоза, Конго-кримска хеморагијска грозница и многе друге болести које се преносе путем крпеља представљају велики проблем и у Руској Федерацији, предавање је подстакло интензивну размену искустава и могућих идеја за реализацију заједничких научних пројеката у овој области у времену пред нама, уз примену нових приступа у превенцији, дијагностици и лечењу истих.
ФОТОГАЛЕРИЈА