09.03.2026
IV ruski kongres medicinske mikrobiologije i infektologije u Moskvi
U Moskvi je od 26. do 28. februara održan IV ruski kongres medicinske mikrobiologije i infektologije koji je okupio više od 2000 stručnjaka iz Ruske Federacije i 18 zemalja sveta koji su diskutovali aktuelne probleme borbe sa patogenima, kao i dijagnostike i lečenja, prevencije i profilakse infektivnih bolesti koje predstavljaju jedan od najvećih medicinskih, ekonomskih i bezbednosnih izazova današnjice.
Primena novih znanja u oblasti molekularne biologije, genetičkog inženjeringa, biotehnologije, kao i saznanja iz domena primene digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije može predstavljati važan doprinos u ovoj oblasti, baš kao i multidisciplinarni pristup i međunarodna naučna i stručna saradnja.
Medicinski fakultet VMA i našu zemlju na ovom važnom skupu predstavlja akademik prof. dr Elizabeta Ristanović, načelnica Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju VMA, redovni profesor MF VMA. Ona je u pozdravnoj reči, u svojstvu jedinog inostranog člana naučnog odbora koji je okupio vodeće ruske akademike i profesore koji se bave mikrobiologijom, molekularnom biologijom, epidemiologijom, infektologijom, istakla da se nada i veruje da će u budućnosti srpsko-ruska naučna saradnja, uprkos brojnim izazovima, biti sve snažnija u različitim oblastima, uključujući i borbu sa infektivnim bolestima koji predstavljaju zajedničkog neprijatelja čovečanstva.
Razmena znanja, iskustava i zajednički rad uz primenu novih tehnologija u službi ljudskog dobra su siguran korak u dobrom smeru – istakla je ona.
Primena novih znanja u oblasti molekularne biologije, genetičkog inženjeringa, biotehnologije, kao i saznanja iz domena primene digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije može predstavljati važan doprinos u ovoj oblasti, baš kao i multidisciplinarni pristup i međunarodna naučna i stručna saradnja.
Medicinski fakultet VMA i našu zemlju na ovom važnom skupu predstavlja akademik prof. dr Elizabeta Ristanović, načelnica Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju VMA, redovni profesor MF VMA. Ona je u pozdravnoj reči, u svojstvu jedinog inostranog člana naučnog odbora koji je okupio vodeće ruske akademike i profesore koji se bave mikrobiologijom, molekularnom biologijom, epidemiologijom, infektologijom, istakla da se nada i veruje da će u budućnosti srpsko-ruska naučna saradnja, uprkos brojnim izazovima, biti sve snažnija u različitim oblastima, uključujući i borbu sa infektivnim bolestima koji predstavljaju zajedničkog neprijatelja čovečanstva.
Razmena znanja, iskustava i zajednički rad uz primenu novih tehnologija u službi ljudskog dobra su siguran korak u dobrom smeru – istakla je ona.
Profesorka Ristanović bila je član Prezidijuma plenarne sekcije i uz akademika Gincburga održala jedno od prvih predavanja na skupu koje je bilo posvećeno dijagnostičkim dilemama vezanim za krpeljski prenosive bolesti i izazove koinfekcija. S obzirom da lajm borelioza, rikecioza, anaplazmoza, Kongo-krimska hemoragijska groznica i mnoge druge bolesti koje se prenose putem krpelja predstavljaju veliki problem i u Ruskoj Federaciji, predavanje je podstaklo intenzivnu razmenu iskustava i mogućih ideja za realizaciju zajedničkih naučnih projekata u ovoj oblasti u vremenu pred nama, uz primenu novih pristupa u prevenciji, dijagnostici i lečenju istih.
FOTOGALERIJA
