05.03.2025
Проф. др Елизабета Ристановић члан АНУРС-а : Признање и подстицај за све нас
На изборној скупштини Академије наука и умјетности Републике Српске одржаној 07.02.2025. године, проф.др Елизабета Ристановић изабрана је за иностраног члана АНУРС-а. Ово вредно заслужено признање академске вредности и постигнутих резултата представља и значајну афирмацију Медицинског факултета ВМА и Универзитеа одбране у целини и нови импулс нашем даљем стваралачком и научном раду.
На изборној скупштини Академије наука и умјетности Републике Српске одржаној 07.02.2025. године, проф.др Елизабета Ристановић изабрана је за иностраног чална АНУРС-а. Ово вредно заслужено признање академске вредности и постигнутих резултата представља и значајну афирмацију Медицинског факултета ВМА и Универзитеа одбране у целини и нови импулс нашем даљем стваралачком и научном раду.
Проф.др Елизабета Ристановић начелник је Одељења за микробску генетику и имунологију Института за микробиологију СПМ ВМА у Београду где је стално запослена од 1998. године. Као члан топ-манџмента ВМА дала је велики несебични допринос утемељењу Медицинског факултета ВМА у садашњим оквирима. Редовни је професор Универзитета одбране у Београду и научни саветник. Водећи је национални експерт за област биотероризма и медицинске заштите и у том својству члан је Радне групе Владе Републике Србије за контролу робе двоструке намене и представник Министарства одбране и Војске Србије за сарадњу са међународним организацијама у овој области. Усавршавала се у најпрестижнијим светским центрима за област биолошке одбране, биолошке безбедности, биолошке сигурности, кризног менаџмента и кризне комуникације, контрахибридног деловања. Усавршавала се и у области учења на даљину, аутор је прве електронске књиге на Универзитету одбране из области биотероризма, његове превенције и реаговања на исти који су преведени на енглески језик и изазвали су велику пажњу у оквиру академског система УН. Учесник је, предавач по позиву и члан научних одбора на више домаћих и међународних научних и стручних скупова и радо виђен предавач у многим академским установама у региону. Аутор је и коаутор више од 300 научних и стручних радова који су објављивани у најпрестижнијим светским и домаћим научним часописима, као и бројних књига и монографија међу којима је и вредна монографија „ВМА-у служби човека, здравља и отаџбине“ .
Проф.др Елизабета Ристановић начелник је Одељења за микробску генетику и имунологију Института за микробиологију СПМ ВМА у Београду где је стално запослена од 1998. године. Као члан топ-манџмента ВМА дала је велики несебични допринос утемељењу Медицинског факултета ВМА у садашњим оквирима. Редовни је професор Универзитета одбране у Београду и научни саветник. Водећи је национални експерт за област биотероризма и медицинске заштите и у том својству члан је Радне групе Владе Републике Србије за контролу робе двоструке намене и представник Министарства одбране и Војске Србије за сарадњу са међународним организацијама у овој области. Усавршавала се у најпрестижнијим светским центрима за област биолошке одбране, биолошке безбедности, биолошке сигурности, кризног менаџмента и кризне комуникације, контрахибридног деловања. Усавршавала се и у области учења на даљину, аутор је прве електронске књиге на Универзитету одбране из области биотероризма, његове превенције и реаговања на исти који су преведени на енглески језик и изазвали су велику пажњу у оквиру академског система УН. Учесник је, предавач по позиву и члан научних одбора на више домаћих и међународних научних и стручних скупова и радо виђен предавач у многим академским установама у региону. Аутор је и коаутор више од 300 научних и стручних радова који су објављивани у најпрестижнијим светским и домаћим научним часописима, као и бројних књига и монографија међу којима је и вредна монографија „ВМА-у служби човека, здравља и отаџбине“ .
МОСТОВИ МЕЂУНАРОДНЕ НАУЧНЕ И АКАДЕМСКЕ САРАДЊЕ
На позив Асоцијације медицинских микробиолога Руске Федерације, академик проф.др Елизабета Ристановић, учествовала је у раду Трећег руског конгреса медицинске микробиологије и имунологије који је окупио више од 1500 истакнутих стручњака из више земаља света- Руске Федерације, НР Кине, Индије, Белорусије, Казахстана, Ирака, Буркине Фасо, Немачке, Португалије, Белгије.
Професорка Ристановић, која је иначе једини инострани члан Научног одбора Конгреса, одржала је пленарно предавање на тему „Микробиоошки ризици у ери вештачке интелигенције: нове реалности, могућности и изазови“ , које је изазвало велику пажњу, а имала је посебну част да заједно са главним микробиологом и главним инфектологом Руске Федерације проф.др Татјаном Припутњевич и проф.др Владимиром Чулановим, руководи радом стратегијске сесије под називом „Иновације и приоритети у дијагностици и лечењу инфекција“.
Професорка Ристановић, која је иначе једини инострани члан Научног одбора Конгреса, одржала је пленарно предавање на тему „Микробиоошки ризици у ери вештачке интелигенције: нове реалности, могућности и изазови“ , које је изазвало велику пажњу, а имала је посебну част да заједно са главним микробиологом и главним инфектологом Руске Федерације проф.др Татјаном Припутњевич и проф.др Владимиром Чулановим, руководи радом стратегијске сесије под називом „Иновације и приоритети у дијагностици и лечењу инфекција“.
Учесници конгреса имали су прилику да чују више од 160 предавања о најновијим достигнућима у области медицинске микробиологије, епидемиологије, инфектологије и молекуларне биологије, као и о примени вештачке интелигенције, метагеномике и других савремени технологија у дијагностици и лечењу инфективних болести. Пуно пажње посвећено је превазилажењу глобалног изазова „тихе пандемије“ која се односи на проблем резистенције на антибиотике, дискутовало се о епидемиолошкој ситуацији у свету, проблемима вакцинопрофилаксе, као и анализи хуманог микробиома.
Професорка Ристановић донела нам је и примерак тек публикованог уџбеника „Медицинска микробиологија: клинички значајни микроорганизми са аспекта савремене таксономије“ чији је главни уредник академик Гинцбург, директор чувеног Института „Гамалеја“ у коме је произведена прва у свету вакцина против ковид-19, Спутњик V. Верујемо да ће овај уџбеник бити корисно штиво за унапређење знања студената Медицинског факултета ВМА, а мостове међународне сарадње у домену биомедицинске струке и науке наставићемо да градимо служећи општем добру.
Професорка Ристановић донела нам је и примерак тек публикованог уџбеника „Медицинска микробиологија: клинички значајни микроорганизми са аспекта савремене таксономије“ чији је главни уредник академик Гинцбург, директор чувеног Института „Гамалеја“ у коме је произведена прва у свету вакцина против ковид-19, Спутњик V. Верујемо да ће овај уџбеник бити корисно штиво за унапређење знања студената Медицинског факултета ВМА, а мостове међународне сарадње у домену биомедицинске струке и науке наставићемо да градимо служећи општем добру.
