Докторске студије



Медицински факултет ВМА организује Докторске академске студије медицине у трајању од 3 године. Акредитован је један студијски програм под називом Биомедицина, са пет модула: Фармакологија и токсикологија, Неуронауке, Молекулска медицина, Клиничка медицина и Превентивна медицина. Овај студијски програм носи 180 ЕСПБ бодова и акредитован је за 20 студената.

Школске 2012/2013. године уписана је прва генерација студената из грађанства. Студијски програм докторских академских студија Биомедицине у првој години предвиђа шест заједничких предмета који студентима треба да обезбеде знања и вештине са којима ће етички одговорно и методолошки компетентно моћи да се упусте у изучавање научних области обухваћених наведеним модулима.

У прву годину уписују се студенти који су завршили медицински или неки од сродних факултета (фармацеутски, стоматолошки, ветеринарски, биолошки и сл.) уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на дипломским академским студијама, односно 360 ЕСПБ бодова на интегрисаним академским студијама медицине. Могућност конкурисања имају они кандидати који су завршили један од следећих облика школовања:
  • студије медицине, стоматологије, фармације, ветеринарске медицине или биологије са најмање 300 ЕСПБ и просечном оценом најмање 8 и који имају стечен VII-1 степен стручне спреме према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању („Службени гласник РС“, бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10 и 93/12).
  • уколико је кандидат завршио студије медицине, стоматологије, фармације, ветеринарске медицине или биологије са просечном оценом најмање 8 као и познавање енглеског језика на нивоу другог степена према критеријуму Војне академије.

Мерила за утврђивање редоследа кандидата:
1) Просечна оцена са претходних студија (изражена на две децимале) множи се са 5.
Уколико се захтевају два нивоа школовања, просечне оцене се множе са 2,5, а
добијени производи се сабирају.

2) По основу дужине студирања:
- 20 бодова за студије претходног нивоа завршене најкасније до краја једне школске
године дуже од трајања студија;
- 5 бодова за студије претходног нивоа завршене најкасније до краја две школске
године дуже од трајања студија;
- уколико су услови за упис на студије претходно завршена два нивоа студија, по истим
критеријумима се за сваки ниво студија додељује 10 односно 2,5 бодова.

3) Вредновање и квантитативно исказивање публикованих радова, уколико их кандидат има, врши се према Правилнику о поступку и начину вредновања и квантитативног исказивања научноистраживачких резултата истраживача („Службени гласник РС“, број 38/08), а укупан број оставрених поена множи се са 3 (вредновање публикованих радова, по пријему пријава, обавиће Институт за научне информације ВМА);

4) У случају једнаког броја остварених бодова предност има кандидат са већом
просечном оценом са претходних студија, а уколико се од кандидата захтевају два
нивоа претходног школовања, предност има кандидат са већом просечном оценом са
основних студија.

У другу годину уписују се студенти који су положили све испите из прве године и стекли 60 ЕСПБ бодова, а у трећу годину студенти који су положили испите из предмета изборног модула и стекли нових 60 ЕСПБ бодова.
Определивши се за одређену научну област у оквиру изборног модула, студент у сарадњи са ментором приступа избору теме и изради пројекта докторске дисертације коју реализује у току треће године докторских академских студија. Резултате истраживања кандидат представља научној јавности кроз публиковање радова и презентацију на научним скуповима. Након објављивања резултата истраживања, у обиму који је предвиђен правилником, кандидат приступа јавној одбрани докторске дисертације и стиче научно звање доктор медицинских наука.
Израда и одбрана докторског рада представљају заокружену целину која ће будућим докторима наука омогућити компетентну примену савремених метода и знања у биомедицинским научним истраживањима.
Сврха студијског програма Докторских академских студија биомедицине је формирање научног радника који је овладао потребним теоријским знањем и практичним вештинама из изабраног подручја биомедицине и оспособљен је за њихову практичну примену у научно-истраживачком раду, уз поштовање свих етичких принципа. Резултате свог научно-истраживачког рада кандидат представља научној јавности кроз саопштења на научним скуповима и публикације у монографијама и/или научним часописима.